Айолларни цистит касаллигини даволаш

Шифокор Хуршид Аъзамхўжаев цистит касаллигини даволаш бўйича муҳим тавсиялари билан ўртоқлашади.

Цистит − бу қовуқ шиллиқ пардасининг яллиғланиши бўлиб, одатда аёллар циститга кўпроқ чалинади. Ер юзидаги аёлларнинг, деярли, ярми ҳаётида бир марта цистит бўлиб ўтган. Кўпинча бу касаллик 25 дан 30 ёшгача ёки 55 ёшдан ошган аёлларда кузатилади.

Айолларни цистит касаллигини даволаш

Фото: Pinterest

Циститнинг икки: ўткир ва сурункали тури мавжуд.

Касалликнинг келиб чиқиш сабаблари:

  1. Инфекция юқишидан − патоген бактериялар чов териси юзасидан, қин шиллиқ қаватидан, тўқималардан ва ичакдан пешоб йўлига кириб, юқорига кўтарилади ва қовуққа тушиб яллиғланади.
  2. Дорилар, радиация, заҳарли, кимёвий моддалар, паразитлар, аллергия таъсирида бўлиши мумкин.
  3. Лимфа томирлари орқали танадаги сурункали инфекция ўчоқларидан ўтиши мумкин.

Циститга олиб келувчи омиллар:

  • танадан совуқ ва заҳ ўтиши;
  • гигиена қоидаларига риоя қилмаслик, ҳомиладорлик, туғиш, аёлларда менопауза, простата безининг яллиғланиши;
  • жароҳатлар, уретрада тиббий манипуляциялардан кейин;
  • қандли диабет, семириш, ўтроқ ҳаёт тарзи;
  • кўп миқдорда аччиқ, шўр ва спиртли ичимликларни истеъмол қилиш.

Циститнинг белгилари

  • қориннинг пастки қисмида оғирлик;
  • оғриқ;
  • пешоб вақтида оғриқ;
  • ачишиш ва ёниш ҳисси;
  • лойқаланган ва кам миқдорда тез- тез пешоб;
  • сийдикда шиллиқ ва қон пайдо бўлиши;
  • пешоб чиқаришга ёлғон ва оғриқли истак;
  • пешоб тутолмаслик;
  • тана ҳароратининг кўтарилиши.

Сурункали цистит белгилари ўткир циститга нисбатан кам. Касаллик вақтинча сусайиши мумкин, ремиссия даври йил давомида қўзғалиш даври билан алмашиб туради ва йилдан йилга давомлироқ бўлади.

Цистит диагностикаси

  • умумий қон таҳлили;
  • умумий сийдик таҳлили;
  • сийдикни бактериологик текшириш;
  • сийдик пуфагининг УТТСи;
  • цистоскопия.

Циститнинг асоратлари

  • сурункали пиолонефрит ривожланиши;
  • буйракнинг атрофияси ва буйрак етишмаслик касаллиги;
  • агар даволанмаса, сийдик пуфаги кичраяди ва пешоб сақлаш функциясини тўлиқ йўқотиши мумкин.

Циститни даволаш

  • Касалликни даволаш пайтида бемор зироворларга бой, аччиқ, шўр, тузланган овқатлардан, спиртли ичимликлардан чекланиши ҳамда кунига 1,5-2 литр сув ичиши керак.
  • Инфексион циститда антибиотиклар, фитопрепаратлар, яллиғланишга қарши, оғриқ қолдирувчи дорилар қўлланилади (дорилар турини ва дозасини шифокор белгилаб беради)
  • Тос аъзолари инфекциясини даволаш.

Даволашда эътибор бериш керак бўлган жиҳатлар

Ўткир цистит даври 7-14 кун. Даволанишнинг биринчи ёки иккинчи кунида енгиллик пайдо бўлиши мумкин. Аммо сийдик таҳлиллари тўлиқ меъёрлашгунга қадар дориларнинг дозасини ва қўллаш частотасини тўхтатмаслик ёки камайтирмаслик керак. Агар даволаниш муддатдан олдин тўхтатилса, цистит белгилари яна пайдо бўлади. Фақат кейинги сафар уни даволаш қийинроқ бўлади, сурункали цистит ҳолатига ўтади.

Сурункали циститни даволаш мураккаб ва узоқ вақт талаб қилади. Шунинг учун шифокор назоратида ва қунт билан даволаниш керак. Фақат антибиотиклар, фитопрепаратларни ўзи камлик қилади, қўшимча иммуномодуляторлар, бактериофаглар, қон айланишини яхшилайдиган дорилар, витамин ва антиоксидантлар буюрилади.

Циститнинг олдини олиш

Кунига камида 1,5-2 литр суюқлик истеъмол қилиш, сурункали инфекция ўчоқларини даволаш, гинекологик ва андрологик касалликларни даволаш, гигиенага риоя қилиш, сийдик пуфагини вақтида бўшатиш, зировор, аччиқ, шўр таомлардан фойдаланишни чеклаш, танани совуқ ва заҳга нисбатан чиниқтириш зарур.

Источник

Sistit kasalligi – siydik qopining yallig’lanishini bildirib, tibbiyotda ushbu termin bilan atalgan. Ko’p yillar davomida yallig’lanishga sabab bakteriya deb qaralgan va siydik yo’li infeksiyasi deb atalgan. Siydik qopi yallig’lanishi og’riqli va qo’zg’atuvchi kasallik, agar infeksiya buyraklarga tarqalib ketsa, bu jiddiy muammolarga olib kelishi mumkin.

Bakteriya infeksiyasidan tashqari siydik qopi yallig’lanishida dori preparatlariga sezuvchanligi, radiatsion terapiya yoki potensiyani oshiruvchi muolajalar, uzoq muddatli katetrlash ham sabab bo’ladi. Sistit boshqa kasalliklar natijasida ham ikkilamchi kasallik sifatida kelib chiqishi mumkin.

sistit kasalligi Foto: Shutterstock.com

Infeksion bakterial sistitda davo chorasi antibiotiklar bo’lsa, boshqa sabab bo’lgan sistitlarda keltirib chiqaruvchi etiologiyaga qarshi kurashish kerak.

Sistit sabablari

Siydik ayiruv tizimini bir juft buyraklar, siydik nayi (ureter), siydik qopi va siydik chiqaruv kanali (urethra) dan tashkil topgan. Bularning barchasi organizmdan “chiqindilar”ni ayirish jarayonida o’z rolini o’ynaydi. Buyraklar bir juft bo’lib loviyasimon shakldagi yumshoq (parenximatoz) a’zo, ular orqa bel sohasida joylashadi va qondagi “chiqindilar”ni filtrlash yo’li bilan organizmdan chiqarib turadi.

Siydik naylari (ureter) buyraklarda hosil bo’lgan siydikni siydik qopiga o’tkazish vazifasini bajaradi. Siydik qopida esa siydik uni tashqariga chiqarmaguncha saqlanib turadi. Siydik qopidan siydik chiqaruv kanali (urethra) orqali chiqib ketadi.

Bakterial sistit

Bakterial infeksiya odatda tashqi muhitdan siydik chiqaruv kanali (urethra) orqali kirib siydik ayiruv yo’lida ko’payadi. Ko’pincha sistitga sabab Esherixia coli (E. coli) bakteriyasi bo’ladi. Bundan tashqari ayollarda jinsiy aloqa sababli ham sistit kelib chiqadi, biroq jinsiy noaktiv ayollar va siydik yo’llari infeksiyasiga moyil ayollarda sisitit tashqi jinsiy a’zolar mikroflorasi buzilishidan ham kelib chiqadi.

Noinfeksion sistit

Bakterialar sisitit kelib chiqishida asosiy o’rinni egallasada infeksiyadan tashqari bir qator omillar siydik qopi yallig’lanishiga olib kelishi mumkin. Masalan:

  • Dori preparatlar. Ko’pchilik dorilar, ayniqsa, kimyoterapiya preparatlari sistit keltirib chiqaradi. Chunki ularning organizmdan chiqib ketishini siydik ayiruv yo’llari ta’minlaydi.
  • Radiatsion terapiya genital sohalarda o’tkazilsa ham sistit kelib chiqishi mumkin.
  • Uzoq muddatli katetrlash ham siydik qopi shilliq qavatini zararlashi va sistitga sabab bo’lishi mumkin.
  • Kimyoviy moddalar ya’ni jinsiy a’zolar gigiyenasida foydalaniladigan vositalar ham sistitga sabab bo’lishi mumkin.
  • Boshqa sabablar diabet, buyrak tosh kasalliklari, yallig’langan proa va orqa miya shikastlanishlarida ham sistit kelib chiqadi.

Ayollarda xavf omillar

Ba’zi insonlar siydik qopi yallig’lanishlariga moyil bo’lishadi, ayniqsa ayollar. Bunga sabab esa ayol organizmining anotomik tuzilishidir. Ayollar siydik chiqaruv kanali kalta bo’ladi, bu esa bakteriyalarning siydik qopiga kirishi uchun qulay yo’l hisoblanadi. Siydik yo’llari infeksiyasiga olib keluvchi xavf omillari quyidagilardir:

  • Jinsiy aktivlik. Keragidan ortiq jinsiy aloqaga kirishish siydik yo’llariga bakteriya kirishiga ham sabab bo’ladi;
  • Homiladorlikka qarshi kurashishda foydalaniladigan vositalar ayollar qiniga joylanadigan diafragmalar ham ko’p vaqt davomida foydalanilsa sistit keltirib chiqarishi mumkin;
  • Homiladorlik paytida ham gormonal o’zgarishlar natijasida infeksiyaning tarqalishi va ko’payishi osonlashadi, bu esa sistitga ham sabab bo’lishi mumkin;
  • Menopauza paytida (hayz ko’rish tugaganda) gormonlar nisbati o’zgarganda ham sistit kelib chiqishi mumkin;

Ayol va erkaklardagi xavf omillari

  • Buyrakdagi toshlar. Hosil bo’lgan toshlarning siydik qopiga ko’chishi yoki qopning o’zida tosh hosil bo’lishi;
  • Immun tizimidagi o’zgarishlar. OIV infeksiyasida, diabetda, o’sma kasalliklarida siydik qopi yallig’lanishi kuzatilib turadi.

Erkaklarda sistit kasalligi ayollarga nisbatan ancha kam uchraydi.

Sistit belgilari

sistit haqida Foto: depositphotos.com

Sistit belgilari quyidagilar:

  • Kuchli, doimiy bo’shashish (peshob ajratish, siyish) hissi;
  • Peshob ajratayotganda achishish;
  • Tez-tez, kam porsiyadagi peshob kelishi;
  • Siydikda qon bo’lishi (gematuriya);
  • O’tkir hidli siydik ajratish;
  • Chanoq sohasidagi diskomfortlar;
  • Qorinning pastki sohasida doimiy bosim sezish;
  • Tana harorati subfebril ko’rsatkichlarda bo’lishi (37-37,5 C).

Yosh bolalarda kunduz vaqtlarda o’z-o’zidan siyib qo’yishi ham sistit alomati bo’lishi mumkin, ammo tunda siyib qo’yish sistit sababli bo’lmaydi.

Sistit bilan qachon shifokorga murojaat qilish kerak?

Agar sizda quyidagi belgilar namoyon bo’lsa zudlik bilan shifokor huzuriga boring, chunki buyraklar ham yallig’langan bo’lishi mumkin:

  • Belning orqa yon sohalaridagi og’riq;
  • Tana haroratining ko’tarilishi;
  • Ko’ngil aynashi va qusish.
Читайте также:  Какие могут быть последствия цистита

Agar siz tez-tez kam porsiyadagi peshob ajralishi, peshobda qon bo’lishi, peshob ajratayotganda og’riq sezsangiz darhol shifokorga murojaat eting.

Ilgari sizda sistit alomatlari kuzatilgan bo’lsa va siz antibiotik terapiya olgan bo’lsangiz, belgilar yana yuzaga chiqsa, shifokor boshqa sababni topishga harakat qiladi va davolaydi.

Sistit asoratlari

Agar sistit kasalligi davo choralari yuzaki o’tkazilgan bo’lsa, yoki umuman davolanmasa, og’ir asoratlarga olib kelishi mumkin. Ular quyidagilar:

Buyraklar yallig’lanishi. Davolanmagan sistit buyrakning o’tkir yallig’lanishiga sabab bo’ladi ya’ni piyelonefritga olib keladi. Yosh bolalar va qariyalar buyrak yallig’lanishida xavf guruhlariga kirishadi, chunki ularda kuzatiladigan simptomlar boshqa kasalliklar bilan adashtirib qo’yiladi.

Siydikda qon bo’lishi. Sistitda siydikda qon hujayralari paydo bo’ladi. Ular mikroskop ostida ko’rinadi, bu mikrogematuriya deb ataladi va u muolajalar natijasida davolanadi. Agar siydikda qonni oddiy ko’z bilan ko’rilsa bu makrogematuriya deyiladi, bu ko’pincha infeksion (bakterial) sistitda kuzatiladi.

Sistit kasalligi diagnostikasi

sistit sabablari Foto: Google Photo

Sistitga shubha qilinganda quyidagi tekshirish usullari o’tkaziladi:

Umumiy siydik analizi. Buning uchun siydik tekshirilib, unda bakteriya bor yo’qligi yoki yiring borligi, agar bo’lsa uning tarkibi o’rganiladi. Qon hujayralarini topilishi ham sistit alomatidir.

Sistoskopiya. Sistoskop yordamida siydik chiqarish kanali orqali siydik qopingizga kirilib, undagi o’zgarishlar kuzatiladi. Bu diagnoz usuli eng ishonchli hisoblanadi. Chunki unda to’g’ridan to’g’ri kamera orqali siydik qopi shilliq qavati ko’riladi. Bundan tashqari sistoskop yordami shifokor namuna (biopsiya) ham olsa bo’ladi.

Rentgenografiya. Ko’pincha roentgen tekshiruvi noinfeksion sistitga gumon qilinganda o’tkaziladi. Bunda contrast modda yuborilib siydik qopi butunligicha ko’riladi.

UTT (UZI) siydik qopi ning holatini aniq ko’rsatib beruvchi tekshirish usuli.

Sistit davosi

Infeksiya (bakteriya) sabab bo’lgan sistitlar odatda antibiotiklar qabul qilish bilan davolanadi. Ammo noinfeksion sistitlar esa ularni keltirib chiqaruvchi sababga qarab davo chorasi qo’llaniladi.

Bakterial sistit. Birlamchi sistitda belgilar yaqqol namoyon bo’ladi. Bunda shifokor tavsiya qilgan antibiotiklarni bir davo kursi qabul qilganda infeksiyadan butunlay qutulishga erishish mumkin.

Qaytalangan sistitda davolovchi shifokor antibiotik davo kursini uzaytirishi yoki boshqa turdagi antibiotikni tavsiya qilishi mumkin. Sistit qaytalagani uchun urolog va nefrolog ko’rigi bakteriyalarga nima uchun moyil ekanligini aniqlab beradi.

Menopauza davridagi ayollar sistitga beriluvchan bo’lishadi. Shuning uchun ular doimo ginekolog, urolog ko’rigida bo’lib turishlari lozim.

Noinfeksion sistitlar ularning etiologik sababini yo’q qilish bilan davolanadi. Agar dori preparatlariga sezuvchanlik, allergik holatlar sababli sistit kelib chiqsa, ularni qabul qilishni to’xtatish kerak.

Sistitda uy sharoitida muolajalar

Sistit og’riqli va noqulaylik hissini chaqiruvchi kasallik, lekin uy sharoitida uning belgilarini kamaytirish mumkin:

  • Qorin pastki sohasiga issiq (iliq) narsa qo’yish siydik qopini tinchlantiradi va og’riq hissini kamaytirib, diskomfortdan qutulishingizga yordam beradi;
  • Kofe, alkogol,gazli ichimliklar, sitrus mevalaridan tayyorlangan sharbatlar va boshqa kafein saqlovchi ichimliklarni kamroq ichish, achchiq va sho’r mahsulotlar iste’mol qilishdan saqlanish kerak. Chunki bu moddalar buyraklarda siydik ajralishini ko’paytiradi va peshob ajratish hissini chaqiradi.
  • Iliq suvda mahalliy vanna qilish og’riq va noqulaylik hissini kamaytirishga yordam beradi. 15-20 daqiqa o’tirish kifoya.

Sistitni oldini olish

  • Ko’p suyuqlik ichish organizmni tozalab turishi tufayli sistit va boshqa yallig’lanishlarni oldini olish mumkin;
  • Peshob ajratish hissi paydo bo’ldimi darhol hojatxonaga boring va bo’shashing;
  • Jinsiy a’zolar atrofini doimo toza-ozoda saqlang;
  • Shaxsiy gigiyena qoidalariga rioya etish: ichki kiyimlar, prokladkalar, tamponlardan foydalanganda e’tibor qaratish. Bolalarda nam salfetkalardan ko’ra oddiy suv yoki suv bilan namlangan yumshoq sochiqdan foydalanish tavsiya etiladi.

Foydali maqolalar:

  • Sistit jinsiy yo’l bilan yuqadimi?
  • Urinoterapiya – peshob bilan davolash
  • Buyrak kasalliklari qanchalik xavfli?

Foydali maqolalarni Telegram kanalimizda kuzatib boring!

Источник

Цистит аёлларда энг куп таркалган урологик касаллик хисобланади. Россияда хар йили 26-36 миллион холат кайд этилади(Лоран О.Б., 1999). Цистит инсон ёшига, жинсига ва хаёт тарзига караб турли микдорда учраши аникланган.

  • 1-15 ёшли кизларда 4%ни ва шу ёшдаги болаларда 0,5% ни яъни хар 100 та киздан 4 тасида ва хар 200 боладан 1 тасида бу касаллик учрайди.
  • 20-40 ёшдаги аёлларда 25-35%ни ташкил килса, шу ёшдаги эркакларда эса 1 % атрофини ташкил килади.
  • 65 ёшлар атрофида эса иккала жинс ваклларида 40-35% ни ташкил этади.

Бу маколада асосан аёллардаги циститга купрок эътибор бераман.

Кискача ковук анатомияси ва физиологияси хакида.

Ковук буш, мушакдан тузилган орган булиб, сийдик туплаш ва сийдик чикариш вазифасини бажаради. Унда учта тешик бор: 2 та сийдик найини тешиги ва 1 та сийдик чикарув каналини тешиги. У кичик тосда жойлашган. Унинг хажми 250-500 мл атрофида булади. Девори 3 каватдан иборат:

  • ички – шиллик,
  • урта – мушак ва
  • ташки – адвентиция.

Аёллар сийдик чикарув канали киска ва кенг булади. Узунлиги 3,5-4 см. Ташки канал диаметри 3-9 мм атрофида булади. Аёлларда сийдик найининг орка томонида кин ва тугри ичак жойлашган.

Касаллик сабаби

Касаллик сабаблари жуда куп:

  • Инфекция (ичак таёкча, стафилококк, клебсиелла, протеус ва б.)
  • Вирус
  • Паразит
  • Химиявий – токсик
  • Термик
  • Радиацион
  • Дори окибатида ва б.

Энг куп касалликни микроблар чакиради ва бу микроблар ичида асосий уринни грамм манфий микроблар ( асосан ичак таёкчаси) эгаллайди. Ичак таёкчаси касалликнинг 70-95% ида кузгатувчи эканлиги аникланган.

Касаллликнинг ривожланиш механизми.

Касаллик ривожланишида жуда куп омиллар керак булади. Шулардан бири касаллик чакирувчи (патоген) микроблар. Лекин микроб булгани билан доим хам касаллик ривожланавермайди. Бунда ковук химоя тизимларини катта роли бор. Ковукнинг узини-узи химоя тизимлари:

  • Сийдик чикарув канали ичида ёки атрофида Скин безлари мавжуд. Бу безлар ишлаб чикарган суюклик таркибида махаллий химоя омили – иммуноглобулин А булади. Бу модда микробларни ураб олиб, ковук ичига киришини тухтатади ва шиллик каватга ёпишишини камайтиради. Бу без жинсий балогатга етиш даврида тулик ривожланади ва хомиладорликда фаолияти кучаяди.
  • Ковук шиллик кавати хужайралари (уротелий) узидан яна бир химоя омили мукополисахарид (гликозоаминогликан) ишлаб чикаради. Бу модда хам микробларни ковук деворига ёпишишини тухтатади ва сийдик билан чикиб кетишини таъминлайди. Бу ковукнинг асосий химоя катлами булиб, гликокаликс деб аталади. Бу модда ишлаб чикарилишини аёллик гормонлари эстероген ва прогестерон бошкаради. Дори моддалардан гепарин бу моддани ишлаб чикаришини кучайтиради.
  • Ковук шиллик каватини фагоцитар активлиги яъни махаллий иммун тизим хужайраларини патоген микробларини улдириши.
  • Гидродинамик химоя – сийдик юкори тезлик билан микробларни «ювиб» тушиб кетиши.
  • Тунда сийдикни концентирланиши(куйиклашиши) – буни окибатида сийдик осморярлиги ошиб, микроб ичидаги суюк кисмини суради ва микроб халок булади
  • Ковук шиллик каватини кучиши – танадаги бошка копловчи тукималар каби ковук ички девор хужайралари (уротелий) хам вакти – вакти билан кучиб тушади ва узида ёпишган микробларни олиб тушиб кетади
  • Сийдик таркибидаги баъзи антибактериал моддалар – бевосита микробни улдиради.

Юкоридаги химоя омиллари бузилишига олиб келувчи холатларда купрок касаллик ривожланади. Касаллик ривожланишига имконият яратадиган вазиятлар:

  • Умумий ва махаллий иммунитетни пасайишига олиб келувчи холатлар (аёллар гормонлари билан даволаниш, кандли диабет, гипотериоз каби эндокрин касалликлар, узок вакт антибиотик ичиш, камконлик, узок вакт цитостатиклар(усмага карши дорилар) билан даволаниш, совук котиш ва б.)
  • Ковукдаги органик узгаришлар ва фаолиятини бузилиши. Буни хисобига ковукдаги сийдик тулик бушамайди ва микроб билан зарарланган сийдик чикиб кетмайди. Окибатида микроб ковук ичидан йуколмай касаллик сурункали шаклга утади.
  • Ковук ичига инструментар аралашувлар(цистоскопия, ковукни катетеризацияси)
  • Фаол жинсий хаёт кечириш, жинсий хаёт гигиенасига амал килмаслик

Микробни ковукка кириш йуллари:

  • Юкорига кутарилувчи йул – микроб оралиг ва орка пешоб сохаларидан сийдик чикарув канал оркали кутарилиши
  • Пастга тушувчи йул – буйракдан пастга тушиши
  • Лимфоген – ёнбош органлар оркали

Бевосита атроф тукималардан ковук девори оркали – бу холат операция вактида ковук девори зарарланиши окибатида окма яра сифатида намоён булади.

Энг куп учрайдиган йули бу юкорига кутарилувчи йул хисобланади.

Касаллик белгилари

Уткир цистит одатда бирор кузгатувчи омил таъсиридан сунг (совук котиш, инфекцион касалликдан сунг, жинсий алока, травма ва б.) бирданига бошланади. Беморда куйидаги шикоятлар булиши мумкин:

  • Тез-тез сийиш
  • Доимий сийдик кисташ холати
  • Сийишда кучаниш
  • Ковук ва оралик сохада димий огрик
  • Сийиш вактида огрик ва ачишиш
  • Сийдик охирида кон келиши
  • Колдик сийдик колиш хисси
  • Кечкурун тез-тез сийгани чикиш
  • Сийгани бирданига кистов булиш ва баъзан улгурмай колиш
  • Баъзан болаларда уткир циститда уткир сийдик тутилиши кузатилиши мумкин

Буни текширишда асосан сийдик тахлили килинилади. Сийдик тахлилида лейкоцитурия (лейкоцитлар сонини куп булиши)аникланади. Керак булса бошка текширув усуллари: сийдикни экиш, цистоскопия, рентген текшируви кабиларни факат мутахасис шифокор тавсия этади. Касалликка жуда куп кайталаниш характерли. Бунга куйидаги омиллар сабаб булади:

  • Аёл организмини узига хослиги(сийдик чикарув каналини)
  • Ирсий мойиллик
  • Грамм манфий микробларни тукимага ёпишиш хусусияти юкорилиги
  • Жинсий аъзолар касалликлари
  • Сийдик канали ташки тешиги аномалиялари
  • Жинсий хаёт тарзи (эрта бошлаш, норегуляр ва куп партнёрга эга булиш)
  • Жинсий йуллар оркали юкадиган касаллик мавжудлиги(сузак, трихомониаз ва захм каби)
  • Даволанишни охиригача олиб бормаслик
  • Кайта айни уша инфекцияни юкиши(ичак таёкча)
  • Жинсий хаёт ва бошка шахсий гигена коидаларига амал килмаслик
  • Антибиотикларни назоратсиз, уз холича ва пала-партиш истеъмол килиш
  • Тасдикланмаган ва ноодатий усуллар билан нотугри даволаниш
  • Узини-узи даволаш

1.Микробга карши дорилар

2.Яллигланишга карши дорилар

3.Сийдик харакатига органик ва функционал халакит бериб турган бузилишларни даволаш

4.Жинсий ва гигиеник омилларни коррекция килиш

5.Иммунотерапия

6.Сийдик рН ини узгартирувчи терапия

7.Диета ва ичиш режимига амал килиш, фитотерапия, физиотерапия ва б.

Даволашни факат мутахасис шифокор диагноз куйиб, сунг амалга оширади.

Касалликни олдини олиш

  • Ич котишини олдини олиш
  • Сийдик йуллари шиллик каватини таъсирловчи овкатлардан пархез килиш (тузланган, турли овкат кушимчалари, консервалар, уткир соуслар, уксус, алкоголли ичимликлар, аччик чой, газланган суюкликлар, калампир ва б.)
  • Шахсий ва жинсий гигиена коидаларига эркак ва аёлларни бир хил амал килишлари.

Кулланилган адабиётлар

1.Г.Н. Скрябин, В.П. Александров, Д.Г. Кореньков, Т.Н.Назаров – Циститы (учебное пособие) Санкт Петербург 2006

2.Национальное руководство по урологии под ред. Н.А. Лопаткина

3.Теплов С.А, Назарова Л.С, Елисеева И.П. Уретриты, циститы, кольпиты, вульвовагиниты. Крон-Пресс. М., 2000. с 253.

4.Бошка куплаб интернет сайт маълумотлари ва расмлари.

Читайте также:  Цистит с кровью как лечить лекарства

Источник

Цистит – это воспаление слизистой оболочки мочевого пузыря. Инфекция может принимать острое или хроническое, а также неосложненное или осложненное течение. Типичные симптомы включают жжение при мочеиспускании, судорожную боль в нижней части живота и постоянные позывы к мочеиспусканию.

Цистит является одним из наиболее распространенных инфекционных заболеваний, которое чаще встречается у женщин. От 50 до 70% взрослых сталкиваются с этой проблемой хотя бы один раз в жизни. Примерно у 1/3 женщин инфекция повторяется. Также часто страдают от болезни дети в течение первых шести лет жизни.

Беременность или менопауза благоприятствуют инфекции. Измененный гормональный баланс позволяет мочеточникам расширяться, предоставляя патогенам больше места. Другие благоприятствующие факторы включают ослабленную иммунную систему, из-за предварительного заболевания ВИЧ или химиотерапии, стресса и психологического напряжения.

Строение и функции уретры и мочевого пузыря

Женщины гораздо чаще страдают от цистита, чем мужчины. Это имеет, прежде всего, анатомические причины. Потому что длина женской уретры составляет около 2,5-4 см, а мужская – около 12 см.

Таким образом, у женщин воспалительные стимуляторы, такие как бактерии, должны пройти более короткий путь. Кроме того, отверстие уретры у женщин ближе к анальной области, где чаще встречаются определенные бактерии, которые являются одними из распространенных триггеров.

Цистит у мужчин встречается значительно реже, но является гораздо более стойким, чем у женщин. Кроме того, инфекции также становятся более распространенными у мужчин с возрастом, потому что они часто сталкиваются с увеличением предстательной железы.

Виды цистита

Болезнь может иметь острую и хроническую форму. Говоря об остром течении, подразумевается впервые возникшее заболевание. Хроническая форма – когда обострение происходит два и более раз в течение полугода или 3 и более раз на протяжении 12 месяцев. Если в этот период не начать лечение, то происходит переход патологического процесса в хроническую форму.

Выделяют следующие виды заболевания:

  • Геморрагический. Сопровождается выделением мочи, имеющей неприятный запах. Не исключено наличие кровянистых выделений.
  • Интерстициальный. Имеет инфекционную природу. Характеризуется наличием выраженного дискомфорта при наполнении и опорожнении мочевого пузыря. Воспалительный процесс затрагивает не только слизистую оболочку, но и подслизистые структуры.
  • Лучевой. Возникает в качестве осложнения облучения. Сопровождается повреждением слизистой оболочки.
  • Половой. Развивается по причине изменения микрофлоры после незащищенных половых актов. Венерологический спровоцирован заболеваниями, которые передаются половым путем.
  • Посткоитальный. Развивается при проникновении инфекции в уретру и мочевой пузырь. Среди возбудителей следует выделить микоплазму, кишечную палочку и пр.
  • Шеечный. Отличается воспалением шейки мочевого пузыря. Сопровождается недержанием мочи и другими характерными признаками патологического процесса.
  • Гиперкальцеурический. Развивается при нарушении обменных процессов в организме, преимущественно тогда, когда почками происходит выделение кристаллов кальциевой соли.
  • Химический. Возникает на фоне интоксикации. Данный вид заболевания встречается крайне редко.
  • Аллергический. Может быть спровоцирован медикаментозными препаратами, продуктами питания, косметическими средствами и бытовой химией.
  • Паразитарный. Заболевание развивается на фоне глистных инвазий.

От вида болезни зависит лечебная тактика. Именно поэтому врач перед назначением лекарственной терапии проводит комплексное обследование пациента. Препарат подбирается только после определения возбудителя.

Особенности у беременных

Поскольку цистит во время беременности может привести к серьезным осложнениям, важно начать соответствующее лечение как можно раньше. Поэтому женщинам и мужчинам, которые замечают у себя типичные симптомы цистита, следует немедленно обратиться к врачу.

Кроме того, лечение во время беременности основано на антибиотиках. Тем не менее, при этом прибегают к препаратам, имеющим хорошую переносимость на этом этапе жизни. Это активные ингредиенты из групп пенициллинов и цефалоспоринов, а также фосфомицинтрометамола.

Особенности течения цистита

Слизистая оболочка нарушается. Это может вызвать боль и повлиять на частоту мочеиспускания. Атакуемая стенка более чувствительна к стимулам растяжения и быстрее дает команду на опорожнение. В результате возникают частые позывы к мочеиспусканию.

Читайте также:  Цистит у грудничка фурагин

В большинстве случаев это асцендирующая, то есть восходящая инфекция, наиболее частой причиной, которой являются грамотрицательные палочки из микрофлоры кишечника (Escherichia coli в 80% случаев), а также грамположительные кокки, микоплазмы, уреаплазмы, дрожжи, хламидии, вирусы и химические или механические раздражители.

Клиническая картина

Симптомы цистита у женщин и мужчин в основном идентичные. В детском и пожилом возрасте проявления заболевания выражены не так ярко.

Женщины часто сталкиваются с необходимость тужиться в процессе мочеиспускания. Не исключено непроизвольное недержание мочи. Мужчины чаще всего страдают от учащенных позывов к мочеиспусканию в ночные часы (никтурия).

Большинство пациентов отмечают следующие проявления болезни:

  • жжение, покалывание и боли в надлобковой области;
  • отягченное мочеиспускание (дизурия);
  • боль в процессе мочеиспускания;
  • частые позывы к мочеиспусканию;
  • болезненное, которая сопровождается сильным позывом к мочеиспусканию.

При инфекционной форме болезни моча имеет неприятный запах, становится темной и мутной. Не исключено появления крови в моче. В области поясницы и живота возникают болезненные ощущения. Данное состояние сопровождается чувством слабости и лихорадкой.

Возможные осложнения

  • Острая форма при отсутствии своевременных мер может привести к развитию хронического заболевания:
  • бактерии поднимаются вверх и вызывают воспаление почки, при этом развиваются лихорадка и озноб;
  • инфицирование верхних мочевых путей может вызвать проникновение микробов в кровоток, что приводит к заражению крови;
  • хронические инфекции мочевых путей приводят к недержанию мочи, при котором волевое удержание урины возможно только частично;
  • дисфункция почек, при прогрессирующей сложной инфекции.

Особую осторожность следует соблюдать беременным женщинам из-за повышенного риска выкидыша или преждевременных родов. Поэтому при первых симптомах следует обратиться к врачу для постановки диагноза.

Диагностические меры

При признаках цистита обычно проводится:

  • изучение истории болезни;
  • личный осмотр;
  • исследование мочи;
  • анализ крови;
  • исследование на наличие глистных инвазий;
  • биопсия;
  • ультразвуковая диагностика.

Медикаментозная терапия

Лечение в первую очередь направлено на облегчение симптомов и борьбу с причиной заболевания. Для устранения дискомфорта при мочеиспускании предлагаются болеутоляющие таблетки с активными ингредиентами ацетаминофена или ибупрофена. Кроме того, врач может назначить лекарства, которые расслабляют мышцы.

Самолечение при данном заболевании недопустимо. Это может стать причиной развития осложнений и серьезных проблем со здоровьем. Обратитесь к врачу, который проведет диагностику и на основании полученных результатов назначит эффективное лечение цистита.

Список лучших препаратов от цистита для мужчин и женщин, который подобран на основании безопасности, эффективности и соотношения цена-качество:

№1 – «Канефрон Н» (Бионоррика СЕ, Германия).

Фитопрепарат широко применяется при заболеваниях мочевыводящих путей. Содержит экстракт лекарственного любистока, розмарина и золототысячника. Диуретическое средство оказывает противомикробное и мочегонное действие. Снимает спазм и боль. Назначается для лечения цистита у беременных женщин и в период лактации.

№2 – «Цистон» (Himalaya Drug Company, Индия).

Разработан на экстрактах лекарственных растений. Обладает противовоспалительным, литолитическим и диуретическим действием. Рекомендуется использовать вкупе с антибактериальными средствами.

№3 – «5-НОК» (Lek d. d., Россия).

Антибиотик разработан на основе нитроксолина. Уроантисептик ингибирует синтез бактериальной ДНК. Препарат активен против грамположительных и грамотрицательных бактерий, а также против некоторых видов грибов. Практически моментально снимает спазм, улучшая общее самочувствие.

№4 – «Фитолизин» (Акрихин, Польша).

Диуретик растительного происхождения, который снимает воспаление, обладает мочегонным и спазмолитическим действием. Препарат способствует вымыванию мелких конкрементов и песка из мочевых путей, предотвращая осложнения.

№5 – «Монурал» (Zambon, Италия).

Уроантисептик относится к группе производных фосфорной кислоты. Антибиотик разработан на основе фосфомицина трометамола. Назначается для подавления признаков цистита и эффективно борется с причинами происходящих нарушений.

№6 – «Уролесан» (Галичфарм, Украина).

Фитопрепарат способствует устранению спазмов, облегчая состояние. Имеет комбинированный состав, снимает воспаление и уничтожает патогенные микроорганизмы. Увеличивает выделение мочевины, изменяя pH мочи в кислую сторону. Выпускается в форме капсул и капель.

№7 – «Нитроксолин» (Биосинтез, Россия).

Антибактериальное средство на основе нитроксолина. Эффективно при инфекционно-воспалительных заболеваниях мочевых путей. Противопоказан при лактации и беременности, т. к. может причинить вред.

№8 – «Фурагин» (Olainfarm, Латвия).

Противомикробное средство на основе фуразидина. Угнетает процессы жизнедеятельности патогенным микроорганизмов, оказывая бактериостатическое или бактерицидное действие в зависимости от дозировки. Помогает быстро вылечить цистит, практически моментально нормализуя самочувствие.

№9 – «Бисептол» (Adamed Consumer Healthcare, Польша).

Сульфаниламидный препарат обладает комбинированным эффектом и широким спектром действия. Может быть использован для детей от 3-х лет. С осторожностью назначается при дисфункциях щитовидной железы и при бронхиальной астме.

№10 – «Нолицин» (KRKA, Словения).

Относится к группе фторхинолонов. Противомикробное средство обладает широким спектром действия. Обладает устойчивостью к действию β-лактамаз. Показан для эффективной терапии цистита.

№11 – «Но-шпа» (Chinoin, Франция).

Назначается для симптоматического лечения боли, вызванной спазмом органов мочеполовой системы. Разработан на основе дротаверина гидрохлорида. Назначается детям в возрасте от 6-ти лет и старше, а также взрослым. Используется для быстрого лечения симптомов происходящих нарушений в организме.

№12 – «Урифлорин» (МосФарма, Россия).

Диуретическое средство, разработано на основе листьев толокнянки. Снимет воспаление, борется с патогенными микроорганизмами и обладает диуретическим действием. Используется в составе комплексной терапии для лечения болезней мочеполового тракта.

№13 – «Фитолизин» (Herbapol, Польша).

Назначается для лечения цистита у женщин, используется для предотвращения рецидива мочекаменной болезни. Препарат растительного происхождения показан как для женщин, так и для мужчин. Устраняет симптомы заболевания и борется с причинами его возникновения.

№14 – «Триампур композитум» (Pliva, Германия).

Препарат для лечения цистита эффективно устраняет признаки и причины заболевания. Диуретическое комбинированное средство (триамтерен и гидрохлоротиазид) обладает гипотензивным и диуретическим свойством. Противопоказан в I триместре беременности и в период лактации.

№15 – «Юнидокс Солютаб» (Зио-Здоровье, Россия).

Антибиотик из группы тетрациклинов. Оказывает бактериостатическое действие, подавляя синтез белка возбудителей. Назначается взрослым и детям с восьмилетнего возраста. Помогает справиться с признаками и причинами цистита.

Лечение должно проводиться под контролем специалиста. Важно определить возбудителя болезни, грамотно рассчитать дозировку и учесть возможные противопоказания. В противном случае есть риск развития серьезных побочных реакций и осложнения цистита.

Меры профилактики цистита

Вакцины против данного заболевания не существует. Чтобы предотвратить развитие болезни, нужно придерживаться определенных рекомендаций:

  • пейте не менее 1,5 литра очищенной воды в день;
  • регулярно опорожняйте мочевой пузырь, не затерпливая в туалет;
  • носите хлопчатобумажное белье и стирайте его при 60 градусах;
  • будьте осторожны при выборе контрацептивов (консультируйтесь с врачом);
  • всегда держите ноги в тепле, исключая переохлаждение.

Не стоит переусердствовать при ведении личной гигиены. Многие средства уничтожают защитную микрофлору, обеспечивая идеальную питательную среду для бактерий.

Литература:

https://бмэ.орг/index.php/ЦИСТИТ

https://www.rlsnet.ru/mkb_index_id_6015.htm

https://www.zdorovie.ru/bolezni/tsistit/

https://www.vidal.ru/encyclopedia/urologia/cystit

Источник